Bez nasilja, molim!

Još jedna priča o prevenciji nasilja u školi

Archive for the category “Vršnjačko nasilje”

Faktori koji doprinose pojavljivanju nasilništva među decom

Porodično okruženje značajno utiče na formiranje nasilnih oblika ponašanja kod deteta. Ukoliko deca odrastaju u porodicama u kojima postoji nasilje, postoji tri do četiri puta veća verovatnoća da će i sami postati nasilnici. Ona  prihvataju  i oponašaju agresivno i nasilničko ponašanje od roditelja, ili  braće i sestara. Okruženje u kojem dete odrasta igra značajnu  ulogu u percepciji dece o tome šta je ispravno, a šta pogrešno.

Takođe, nedostatak stabilne emocionalne povezanosti između roditelja i deteta i slab nadzor nad detetom, kao i zanemarivanje detetovih potreba mogu doprineti ispoljavanju nasilja kod deteta.

Školski etos, organizaciona struktura i kultura organizacije utiču na ispoljavanje nasilnih oblika ponašanja u školi. Ponekad ni nastavnici ne prepoznaju sve oblike nasilja kao takve i potcenjuju pojedine situacije ne smatrajući ih rizičnim.  Nasilje će se češće pojavljivati u školama u kojima postoji “negativna školska klima”, u kojima se i sami  nastavnici neadekvatno ponašaju prema učenicima,  ismejavaju učenike, prete im i slično.

Nasuprot tome, atmosfera podrške, razumevanja, obostranog uvažavanja ličnosti između učenika i nastavnika, atmosfera u kojoj se na nasilje reaguje, doprineće da u školi ima manje nasilja. Ukoliko u školi  izostaje nadzor nad ponašanjem učenika i adekvatno reagovanje na svaki uočeni slučaj nasilja, mnogi incidenti će proći nezapaženo i tako će postati “prihvatljiv” način ponašanja. A zašto ne bi, kad niko ne reaguje i nema posledica?

Stoga je veoma bitno da u školi postoje jasne strategije intervencije i prevencije.

Društvo, roditelji, nastavno osoblje, program rada škola, uslovi egzistencije, uzajamno nepoštovanje, nepostojanje kulture dijaloga i opšte kulture komunikacije, mediji i još mnogo toga, utiču na povećani obim nasilja u društvu, pa samim tim i u školi.

Evo i kako mediji pišu o ovoj temi : Nasilno ponašanje roditelja uzrokuje nasilno ponašanje dece.

Koji su to učenici kod kojih postoji veći rizik za pojavu nasilnih oblika ponašanja?

Faktori visokog rizika postoje kod učenika koji ispoljavaju sledeće oblike ponašanja:

  • Crtanje i pisanje koje sadrži nasilje,
  • Pretnje nasiljem (direktne ili prikrivene),
  • Prethodno ispoljeno nasilno ponašanje ili agresivna prošlost,
  • Mučenje životinja,
  • Opažanje neutralnih i nenasilnih oblika ponašanja kao izazivanje ili nasilje,
  • Neprimerena upotreba ili pristup oružju,
  • Upotreba psihoaktivnih supstanci,
  • Problemi u porodici;
  • Nezainteresovanost za školski uspeh,
  • Vršnjaci ga smatraju “drugačijim” ili čak “čudakom”.

Ko su nasilnici?

Karakteristika tipičnog učenika – nasilnika je njegova agresivnost prema vršnjacima, ali često i prema odraslima (učitelji, nastavnici, roditelji). Dečaci – nasilnici su obično fizički jači od ostalih, naročito od žrtava. Mogu biti  uspešni u fizičkim igrama i sportu. Žele da kontrolišu i dominiraju  nad drugima, zabavlja ih maltretiranje i povređivanje fizički slabijih. Ne pokazuju saosećanje prema svojim žrtvama. Traže pažnju i imaju potrebu da budu poštovani, ali ne razlikuju poštovanje od straha. Važno im je da impresioniraju druge. Nasilnici najčešće nisu psihološki jaki. Slika koju maltretiranjem prikazuju  vršnjacima generalno služi tome da prikriju sopstvenu nesigurnost i neadekvatnost.

Problem u borbi protiv vršnjačkog nasilja  je što nasilniku  nedostaje empatije, a žrtvi nedostaje samopouzdanje. Delotvorni, socijalno prihvatljivi uzori su potrebni ne samo za nasilnike, već  i za posmatrače i žrtve.

Današnja omladina se suočava sa drugačijim svetom od prethodnih generacija i,  čini se,  da imaju drugačiju  percepciju nasilja. Možda zbog medija prepunih  nasilnih scena rata, terorizma, zločina  ili možda zbog nasilnih  video igrica… Mlade motiviše uzbuđenje, adrenalin, i traže senzacionalnu pažnju  kroz „besmislena“ dela surovog nasilja.

Deci je danas potrebno savladavanje novih veština kako bi mogli da se nose sa izazovima sa kojima  će se suočiti u svom svakodnevnom životu.

Ali o tome u nekom narednom tekstu…

Vršnjačko nasilje

Nasilje u školi ili vršnjačko nasilje  je problem koji je prisutan u celom svetu. To je  namerno, ponavljano i/ili dugotrajno izlaganje negativnim postupcima koje vrši osoba ili grupa veće snage od žrtve.

Termin koji se koristi za označavanje nasilja u školi je i bullying.

Može se ispoljavati direktno, kroz zadirkivanje, vređanje, pretnje, udaranje, ucene, otimanje, krađu ili uništavanje ličnih stvari; i indirektno, kroz širenje glasina, ogovaranje, klevete, koje donose žrtvi socijalnu izolaciju čineći je nepoželjnom u društvu.

Nasilje u školi može imati više oblika, pa može biti  fizičko, emocionalno, verbalno, seksualno, elektronsko ili kombinacija više oblika nasilja.

Skorašnji natpis u dnevnom listu Pres Bila sam ‘vazduh’ za sve drugarice, čiji je autor Violeta Nedeljković, govori o tome kako je teško podnositi ovu pritajenu  vrstu nasilja. Psihološka bol koja se na ovaj način nanosi žrtvama može imati dalekosežne posledice.

Ali ni zadirkivanja vršnjaka nisu bezazlena kako to može izgledati. „Deca su nemilosrdna“, to je konstatacija koju često možemo čuti kada se povede reč  o „zadirkivanjima“ vršnjaka koji se po nečemu razlikuju.

Uznemirujući je podatak da sve više tinejdžera u SAD pribegava plasičnim operacijama da bi se izborili sa zlostavljanjem i šikaniranjem vršnjaka. Evo kako je početkom ove godine o tome izveštavao ABCNews – Good Morning America: Teens Seek Plastic Surgery to Combat Bullying. Tinejdžeri pribegavaju korekcijama nosa, ušiju, grudi, inekcijama botoksa i drugim medicinskim procedurama kako bi otklonili ono zbog čega doživljavaju maltretiranje i zadirkivanja.

Dečji psihijatar dr Ned Hallowell  komentariše da mu se ideja da neko pribegava plastičnoj hirurgiji da bi izbegao maltretiranje čini  kao luda i zabrinjavajuća, navodeći da je to kao da crna osoba ode kod lekara i kaže da želi da postane bela da bi izbegla rasizam. „Problem je, jasno, sa fenomenom nasilja, a ne nosem osobe“, kaže dr Hallowell.

Post Navigation